Klik u prostoriju. Kontura se sama nađe.

Većina alata koji „prepoznaju" prostoriju vrati rastersku aproksimaciju — broj koji liči na tačan. DWGX posle rasterizacije poravna svaku ivicu po stvarnoj liniji crteža, i to koristeći isključivo geometriju koja je i rasterizovana. Kote, osovine, nameštaj i lukovi otvaranja vrata ne mogu da povuku konturu na sebe.

• Rupe u prostoriji — stubovi, šahtovi — same se odbijaju od površine.
• U statusnoj liniji stoji vreme, broj temena i odstupanje od rasterske kontrole; preko 3% javlja upozorenje da konturu treba pogledati.
• Preciznost ne zavisi od zuma: kad je prostorija mnogo manja od prikaza, raster se ponovi samo nad njenim gabaritom.

Otvor se ne zatvara izmišljenom linijom. Slobodan prostor se suzi, čime pucaju sve veze uže od 140 cm; ostatak su jezgra prostorija, koja se onda istovremeno šire nazad do zidova. Granica padne tačno u prolaz — tamo gde bi je i čovek povukao.

Posledica koja se traži: salon i trpezarija ostaju jedan prostor, jer to i jesu. A slobodan stub usred sobe nije vrata — zbijene samostalne prepreke se sklanjaju iz maske po kojoj se deli prostor i vraćaju kao rupa koja se oduzima. Izdužena pregradica i dalje deli, jer ona to stvarno radi.

Razmera se proverava po kotama. Kad zaglavlje crteža tvrdi jednu jedinicu a kote pokazuju drugu — čest slučaj kod izvoza iz REVIT-a — razmera se ispravlja i to se ispiše. Bez toga bi sve površine bile sto puta manje.

Na PZI projektu ima 100 do 200 slojeva. Jedno dugme ostavlja samo zidove, stubove, vrata, prozore, sanitarije i nameštaj — sve ostalo sklanja. Radi po beloj listi, ne po crnoj: crna se nije mogla isprati jer svaki sledeći projekat donese novo ime sloja.

• Dugme dira samo vidljivost i ništa ne pamti — drugi klik vraća tačno ono što je bilo.
• Kaže koliko je sklonilo, jer se zna i cena: zid koji leži na sloju koji se ne zove zid takođe odlazi.
• Ako nijedan sloj ne prođe belu listu, ne dira se ništa i to se kaže. Tiho prazan crtež je gori od nečistog.

Svako merenje tipa Površina postaje jedna prostorija; iz njene površine, obima i visine izvode se pozicije. Tip prostorije se prepozna iz naziva pa iz površine, a vrata i prozori se prebroje iz blokova koji leže na konturi — isti otvor pripada obema prostorijama i u obe umanjuje zid.

• Oznake otvora se ne broje, a više blokova istog otvora (štok, krilo, zamah) se spaja u jedan — inače jedna vrata ispadnu troja.
• Otvori se odbijaju od zida: obim × visina − vrata − prozori.
• Glet i boja idu samo iznad pločica — ne plaća se ista površina dvaput. Sokla se prekida na vratima.
• Fartuk se meri sa obeleženih zidova, ne paušalno: klikneš stranice konture i obračun ih imenuje (zid 2 2,40 m + zid 3 1,10 m) i to ide u PDF.
• Kontrola količina sama prijavljuje sumnjivo: nemoguć odnos obima i površine, otvori preko 60% zida, hidroizolacija van mokrog čvora, prostorija bez upisanih vrata.

Izlaz: Excel, CSV i PDF predmer sa slikom crteža, rekapitulacijom po pozicijama, zbirnim materijalom i praznom kolonom za jediničnu cenu.

Jedan objekat je jedna knjiga. U nju ulaze obe vrste predmera — zanatski radovi po prostorijama i konstruktivni radovi iz plana oplate. Prenos A, sada B, ukupno C, kao i uvek.

• Isti izvor se ne obračunava dvaput: ključ je izmera, ne pozicija. Pozicija se kroz situacije ponavlja, količina ne.
• Prostorija se prepoznaje po ključu iz geometrije, pa preimenovanje ili ponovno merenje ne prave duplu izmeru.
• Zaključena situacija se ne dira — ispravka ide u sledeću.
• Preseci stubova, debljine zidova i grede čitaju se iz oznaka i proveravaju nad šrafurom preseka; gde se ne poklope, element se prijavi.
• Dužina zida se potvrđuje, ne uzima zdravo za gotovo — provereno naspram ručno vođene knjige, gde se od 9 zidova poklopilo 3. Kad se potvrde, zapremine su iste kao ručne, do na zaokruženje.
• Armatura se čita iz izvoda (PDF iz ArmCAD-a); jedinična težina se izvodi iz rekapitulacije, ne uzima zaokružena — sa ispisanom ceo objekat izađe 0,4% teži.

Sve što se vidi u modelu je ili izmereno iz crteža ili stoji u popisu „Šta je usvojeno" — trećeg nema. Otvori se mere, ne usvajaju: svetla širina, debljina zida i pravac dolaze iz špaletni u samom crtežu, a visina i parapet iz oznake stolarije koju je projektant upisao.

• Kontura zida ide kroz isti raster i isto poravnanje kao Površina — jedan izvor istine, pa se model i predmer ne razilaze.
• Terasa se prepoznaje po padu poda, koti ispod nule ili oznaci parapeta, i dobija ogradu do 1,10 m umesto zida do plafona.
• Nameštaj se sklapa iz biblioteke od 187 delova u 17 tipova i legne pod uglom iz crteža — meri se i na koju stranu su leđa.
• Izvoz: GLB + gotova HTML stranica za sajt (sa AR prikazom na telefonu), PNG u 2560 px, OBJ, DXF 3DFACE i CSV popis.